Zadržati ili Promeniti? Lični Izbor i Društvene Implikacije Prezimena u Braku

Pitanje prezimena u braku, naizgled jednostavno, otvara čitav lavirint ličnih osećanja, društvenih očekivanja, tradicije i savremenih vrednosti. Da li zadržati svoje, uzeti suprugovo, spojiti oba ili možda izmisliti potpuno novo? Ova tema, koja se periodično rasplamsava u javnosti, pokazuje koliko je duboko ukorenjen koncept porodičnog identiteta i koliko različitih stavova postoji. Ovaj tekst nastoji da istraži sve aspekte ove odluke, nudeći uvid u pravne mogućnosti, lične razloge i širu društvenu dinamiku koja je okružuje.

Šta Zakon Kaže: Četiri Opcije Pred Vama

Mnogi ne znaju da zakon u stvari nudi priličnu slobodu. Prilikom sklapanja braka, supružnici imaju četiri jasne opcije. Svaka osoba može zadržati svoje prethodno prezime. Zatim, jedan supružnik može uzeti prezime drugog supružnika. Postoji i mogućnost da supružnici uzmu zajedničko prezime, koje može biti bilo čije prethodno prezime ili čak sasvim novo, izmišljeno prezime, uz određene uslove. I konačno, svaki od supružnika može dodati prezime drugog supružnika svom prezimenu, čime nastaje spojeno, dvočlano prezime. Važno je napomenuti da nema zakonskog ograničenja koliko puta neko može da menja prezime tokom života, bilo zbog braka ili iz drugih razloga. Procedura naknadne promene je moguća, ali je nešto administrativno složenija od promene prilikom venčanja i podrazumeva podnošenje zahteva i plaćanje takse.

Zašto Zadržati Svoje Prezime? Glasovi iz Diskusije

Za mnoge žene i muškarce, prezime je više od stringa slova na ličnoj karti. To je deo ličnog i profesionalnog identiteta. "Nisam menjala prezime. Isto kao i neke druge, nikakvi dublji porivi i filozofije, prosto zašto bih se mlatila sa papirologijom", kaže jedan od glasova. Ovde se ističe praktičan aspekt - promena prezimena podrazumeva zamenu vozačke dozvole, lične karte, pasoša, zdravstvene knjižice, bankarskih kartica i mnogih drugih dokumenata. To je proces koji zahteva vreme, novac (taksu za svaki dokument) i strpljenje.

Za druge, prezime je direktna veza sa porodičnom istorijom i korenima. "Meni je suprug dao potpunu slobodu oko prezimena... zadržala sam svoje i dodala njegovo... neću svoje devojačko da menjam dok živim i dišem, to je moje sećanje na mog dragog dedu", ističe jedna učesnica razgovora. Osećaj pripadnosti i povezanosti sa svojom porodicom porekla može biti izuzetno jak. Ovo je posebno izraženo kod osoba sa retkim ili specifičnim prezimenima, ili kod onih koji su postigli određeni profesionalni ugled pod tim prezimenom.

Treći, a možda i najvažniji razlog, je princip jednakosti i lične autonomije. Kao što jedna osoba primećuje: "Koliko smo zapravo i dalje u jednom neravnopravnom društvu... mnoge žene i dalje nemaju taj izbor." Činjenica da se podrazumeva da će žena promeniti prezime, a da se isti zahtev retko postavlja muškarcu, mnogima ukazuje na zastarele patrijarhalne obrasce u kojima je žena smatrana "vlasništvom" koje prelazi iz jedne porodice u drugu. Zadržavanje svog prezimena može biti simboličan čin afirmacije sopstvenog identiteta nezavisno od bračnog statusa.

Argumenti za Promenu ili Dodavanje Prezimena

Sa druge strane, postoje jaki i legitimni razlozi za promenu ili dodavanje prezimena. Najčešći je želja za jedinstvenim porodičnim identitetom. "Lepše mi je da se prezivam kao suprug i jednog dana naša deca", kaže jedna osoba. Imati isto prezime kao partner i deca stvara osećaj zajedništva i jedinstva, što za mnoge porodice ima veliku emotivnu i simboličku vrednost. Ovo olakšava i svakodnevne administrativne situacije, posebno u kontekstu škole, zdravstva ili putovanja sa decom.

Promena prezimena može biti i čin ljubavi i povezivanja, prihvatanje tradicije koja se doživljava pozitivno. "Moj stav je da nakon razvoda treba razvesti i prezime... necije prezime je na dobrovoljnoj bazi, prihvatis ga iz ljubavi, poštovanja, tradicije", primećuje jedan sagovornik. Za neke, ovo je prirodan korak u stvaranju nove porodice. Takođe, u slučaju teškog ili neugodnog odnosa sa porodicom porekla, promena prezimena može predstavljati simboličan prekid sa prošlošću i početak nečeg novog.

Poseban slučaj je dodavanje prezimena, odnosno stvaranje spojenog prezimena. Ovo se čini kao idealan kompromis - zadržava se svoj identitet, ali se i usvaja simbol zajedništva. Međutim, ova opcija nosi i praktične izazove: dugačko prezime može biti nezgodno za formularne sisteme, a u svakodnevnom životu ljudi često oslovljavaju osobu samo prvim od ta dva prezimena, što može dovesti do zabune.

Prezime i Razvod: Da li "Razvesti" i Prezime?

Tema prezimena dobija dodatni sloj složenosti kada brak završi. Mnoge žene se pitaju da li da zadrže bivše suprugovo prezime, naročito ako ga dele sa decom, ili da ga vrate. Razlozi za zadržavanje su često praktične prirode: istovetnost prezimena sa decom olakšava komunikaciju sa institucijama, a proces promene je opet administrativno zahtevan i skup. "Ma naravno, ja ću i zbog deteta zadržati, a i zbog toga što je to stvar koja se jednom menja", ističe neko.

Međutim, za druge, prezime bivšeg supruga postaje nepoželjan podsetnik na propali brak. "Nakon razvoda kada više ljubavi, poštovanja nema... besmisleno je zadržati nešto kao što je prezime", smatra jedan od glasova. Ovde se radi o emotivnom čišćenju i simboličkom zatvaranju poglavlja života. Ako se osoba ponovo uda, nameće se novo pitanje: da li zadržati prezime prvog braka, vratiti devojačko ili uzeti prezime novog supruga? Odgovor je, kao i uvek, izuzetno ličan.

Deca i Prezime: Najkompleksnije Pitanje

Kada se pojavi deca, dilema oko prezimena može postati još intenzivnija. Tradicionalni pristup je da dete dobije očevo prezime. Međutim, sve je više parova koji razmišljaju drugačije. "Žena ga rodi, doji, vaspita, a nosi tatino prezime. Logika gde je?", postavlja se retoričko pitanje u diskusiji. Ovo otvara pitanje ravnopravnosti u prenošenju porodičnog identiteta.

Jedno od rešenja je da dete dobije oba prezimena. Ovo je uobičajena praksa u zemljama kao što je Španija, gde dete po pravilu nosi prvo prezime oca i prvo prezime majke. Međutim, kritičari ove prakse, poput jednog sagovornika, ističu da to "obesmišljava suštinu prezimena" i postavlja logistička pitanja za naredne generacije: "Šta će sledeća generacija ženske dece da bira za prezime u trenutku udaje ako već i pre udaje ima dva prezimena?". Ipak, zakon dozvoljava ovu opciju, a za mnoge parove ona predstavlja najfer resenje, jer dete nosi identitet oba roditelja.

Najvažnije je da se roditelji dogovore o onome što smatraju najboljim za njihovu porodicu, bez obzira na tradicionalna očekivanja. Kao što jedna osoba kaže: "Nema ispravnog i pogrešnog. Pustiti ljude na miru da uređuju svoj život kako njima odgovara."

Društveni Pritisak i "Šta će Reći"

Bez obzira na ličnu odluku, gotovo uvek postoji spoljni pritisak. Porodica, prijatelji, pa čak i matičari ili službenici mogu imati stav. "Neki su znali, neki su se neprijatno iznenadili... neki se i dan danas čude kako majka i ćerka nemaju isto prezime", podelila je iskustvo jedna žena. Ovakva iskustva pokazuju koliko je promena prezimena još uvek društveno očekivana norma za žene.

Muškarci koji razmišljaju o uzimanju ženinog prezimena ili čak o stvaranju novog, suočavaju se sa možda još većim iznenadenjem i nepoverenjem okoline. Ovaj pritisak često potiče iz duboko ukorenjenih tradicionalnih shvatanja roda i porodice. Kako jedan učesnik rasprave primećuje, čak i kada zakon daje slobodu, "mnoge žene u Srbiji i dan danas su u takvom opresivnom okruženju, bivaju pogrešno vaspitane da nemaju izbor". Borba protiv ovih unutrašnjih i spoljašnjih očekivanja može biti teža od same birokratske procedure.

Zaključak: Vaša Odluka, Vaš Identitet

Odluka o prezimenu u braku je, na kraju, jedna od najličnijih. Ona se tiče vašeg identiteta, vaše prošlosti i vaše vizije budućnosti. Nema univerzalno tačnog odgovora. Pravni okvir vam daje slobodu, a vaš zadatak je da tu slobodu iskoristite na način koji vama i vašem partneru najbolje odgovara.

Da li ćete zadržati svoje prezime iz ljubavi prema svojim korenima i sopstvenom ostvarenju? Da li ćete uzeti partnerovo prezime kako biste izgradili zajednički identitet? Da li ćete spojiti oba kako biste istakli ravnopravno partnerstvo? Ili ćete, pak, krenuti sasvim novim putem? Razgovor sa partnerom pre odlaska kod matičara je ključan. Trebalo bi da bude dijalog o željama, osećanjima i praktičnim implikacijama, a ne pregovaranje pod pritiskom.

Kao što je jedan od glasova u diskusiji rekao, fokus treba biti na suštini zajednice: "Ja sam uvek više za suštinu preko simbolike, a kad suština postoji, simbolika nije potrebna." Bilo da se odlučite za promenu prezimena ili ne, istinska snaga vašeg braka leži u medusobnom poštovanju, ljubavi i podršci, a ne u slovima koja pišu na ličnoj karti. Odlučite onako kako vam srce i um govore, a ne kako očekuje okolina.