Podizanje kapaka: Moj lični put ka oslobođenju pogleda

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima sve isto i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži 'zakucanu' gore. Pokušava da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo. Da li mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Iskreno, ne. Nos sam operisala zbog devijacije još u 23. godini - razbila sam ga kad sam imala dve godine padom s klupe na beton. To sam morala da rešim da ne bih bila doživotni zavisnik od kapi. Radije bih da nisam morala. A podizanje kapaka je bila druga priča. To sam htela oduvek. I, istovremeno, odlagala sam.

Moj izbor hirurga: Dugogodišnje poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice od oktobra 2016. godine. Još malo, pa će to biti devet godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Nije samo do dugogodišnjeg poverenja, već i do činjenice da je ona najdetaljnija osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima oštro oko, izuzetno je odgovorna. Ipak, unatoč svemu, odugovlačila sam.

Dr Anica Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama, da bismo malo 'otvorili' oko. Oba puta mi je rekla: 'Niti služe da se podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za podizanje kapaka.' Istina, oči su izgledale bolje i otvorenije nakon niti, dok efekat traje. Ali to zapravo nije bio tretman za mene. To je bilo čisto odugovlačenje.

I onda je konačno odluka pala. Radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto deliti svoje iskustvo?

Kad sam zakazala, po običaju sam 'trubila okolo' šta planiram da uradim. Generalno je moj stav da bi svima nama bilo lakše ako više pričamo o ovim temama, jer ćemo tako čuti iskustva, savete i upozorenja. I kad sam progovorila, odjednom je progovorila masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali neće da pričaju. Njihovo pravo, naravno, kao i moje. Ali ja nisam pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke, da znate šta vas čeka od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati sve.

Početak procesa: Konsultacije sa dr Anicom Jevremović

Proces počinje konsultacijama. Uvodni razgovor sa dr Anicom Jevremović je ključan. Ona detaljno pregleda stanje, sluša vaše želje i objašnjava šta je sve moguće uraditi. Ovakav susret sa dr Anicom Jevremović vam daje potpunu sliku i smiruje nervozu. Važno je doći pripremljen - znati šta želite, ali i biti otvoren za njene stručne preporuke.

Najčešća pitanja o samom zahvatu podizanja kapaka

Operacija podizanja kapaka traje manje od sat vremena, dakle, brzo je. Jako je važno da odgovorim na tri najčešća pitanja koja ljudi postavljaju.

1. Da li je bolno?
Odgovor je: ni jedne sekunde ne boli. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi i za skidanje konaca. Plašila sam se da će me nešto čupkati i peckati, ali zapravo, dr Anica Jevremović je samo izvukla neku tanku strunu i baš ništa nisam osetila.

2. Kakva je anestezija?
Operacija podizanja kapaka se sada izvodi u lokalnoj anesteziji. Mogu da se popiju i neki lekovi koji vas opuste. Oni plašljiviji, kojima nije dovoljno što neće ništa da osete, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, mogu da izaberu analgosedaciju. To zahteva anesteziologa, ali vam omogućava da kroz ceo zahvat budete u prijatnom stanju opuštenosti, a ničega se ne sećate.

3. Koja je cena?
Cena operacije gornjih kapaka je u Srbiji uglavnom prilično ujednačena i najčešće je negde oko 1000 evra, mada se računa na možda kojih 200 evra gore-dole, u zavisnosti od konkretne situacije i izbora anestezije. Donji kapci su uglavnom nešto skuplji. Hirurg mora da vas vidi, i uvek se prvo obavlja pregled. Neko dodatno naplaćuje konsultacije, neko kontrole, neko sve uračuna u cenu. Vaše je da sve to unapred pitate.

Moj primer: Dan operacije i neposredni oporavak

Na dan operacije, osećala sam se neobično mirno. Ispostavilo se da se nisam plašila kako će da ispadne - taj deo je rešen dugogodišnjim poznanstvom i poverenjem u dr Anicu Jevremović. Verujem da je to ključan osećaj koji treba da imate pored svog hirurga.

Kući sam otišla odmah posle zahvata. Brat je došao po mene. Imala sam deblje flastere, sa osećajem kao da nosim kačket - morala sam da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Dr Anica Jevremović ih je natopila nečim i začas skinula. Nema čupkanja ni cimanja - toga sam se takođe plašila bez razloga.

Nove, tanke flastere sam nosila još narednih šest dana. Čim ih je stavila, a ja nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom i malo prošetala po centru. Niko me nije gledao čudno. Bila sam manje natekla od većine ljudi - otečenost zavisi od tehnike hirurga, ali i od same prirode vašeg organizma.

Oporavak po danima: Realna očekivanja

Već nakon dva-tri dana, našminkala sam sve sem očiju i krenula da obavljam svoje poslove po gradu. Nakon sedam dana, skinuti su konci, a već nakon deset dana, ja sam sa punom šminkom snimala sadržaj za društvene mreže o svom iskustvu. Toliko sam bila srećna što ponovo mogu da nosim ajlajner i što mi koža na kapcima više ne pada preko trepavica!

Modrice nisam imala, ali hematomi od operacije koji su bili gore, prirodno padnu dole. Ispod jednog oka sam imala manju fleku nakon deset dana, ali bila je dovoljno nevidljiva ispod šminke.

Ožiljci i dugoročni rezultati podizanja kapaka

Ovo je verovatno najveća briga svih. Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. To je realnost podizanja kapaka. On naravno bledi vremenom i postaje sve nevidljiviji, ali da ne postoji, to ne bi bila plastična hirurgija, već naučna fantastika. Kod žena koje sam upoznala, a radile su pre par godina, čak i kada se zagledate, ne vidi se ništa. Što se mene tiče, baš me briga za male crtice koje sada imam - začas ih prekrijem šminkom. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako. Ožiljak mogu da učinim nevidljivim.

Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina nastavlja da vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Kome je do toga, radi podizanje obrva, temporalni lifting ili lifting lica. Kome nije, odlazi na razne neinvazivne tretmane. Dakle, lice nastavlja da živi svoj život. Vi birate šta ćete dalje s njim, ali su retki ljudi kojima je bila potrebna druga operacija podizanja kapaka. Rezultati su veoma dugotrajni.

Zašto sam odlagala i zašto više ne žalim

Da, pitam se zašto sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja. Zašto sam se 'glupirala' s nitima, tehnikama šminkanja i slično? Odgovor je, naravno, strah. Posle bitke su svi generali, pa i ja. Sad kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću da izgledam kao 'izubijani vanzemaljac' veoma dugo, da neću zbog toga moći da radim. Jedino se nisam plašila kako će da ispadne, jer sam imala apsolutnu sigurnost u dr Anicu Jevremović.

Moj primer je pokazao da je podizanje kapaka zahvat koji menja život na bolje. Oslobađa vas ne samo fizičkog tereta kože koja vam smeta, već i psihičkog tereta nesigurnosti. To je moj izbor koji sam donela za sebe i koji mi je donelo ogromno zadovoljstvo.

Ako razmišljate o podizanju kapaka, nadam se da će vam moje iskustvo poslužiti kao realan i ohrabrujući vodič. Informišite se, pronađite stručnjaka kome potpuno verujete, poput dr Anice Jevremović, i krenite ka svom oslobođenju pogleda.